Drevna aleksandrijska biblioteka

Kada se kaže Aleksandrija, ono što Vas prvo asocira, pored poznatog nekadašnjeg svetionika Faros, bila je i Aleksandrijska biblioteka. Bila je najveća biblioteka antičkog sveta. Osnovana je III veka pre nove ere od strane dinastije Ptolomeja uz savet grka Demetrija, koji je bio duhovni pokretač i prvi organizator, u samom centru grada, pored Muzeja predstavljala je centar naućnog istarživanja.

U svom sastavu biblioteka je imala šetališta, bašte, prostorije za zajednićke ručkove, čitaonice, holove za predavanja (amfiteatre) i sobe za sastanke. Ovakav raspored prostora sličan je današnjim univerzitetima. Biblioteka je takodje imala nabavno odeljenje, locirano u luci, kao i kataloško odeljenje.

U vreme nastanka Aleksandrijske Biblioteke, čuvene ličnosti su u Atini posedovale svoje sopstvene kolekcije knjiga u svojim domovima. Medju njima bio je i Aristotel. Mnogi od poynatih ličnosti poklanjali su svoje kolekcije biblioteci. Prva dinastija Ptolomeji su bili značajni kolekcionari, pa su i oni poklanjali svoje kolekcije, ali isto tako i znatna sredstva kraljevskog budžeta se usmeravalo ovde.

Knjige su se sakupljale veoma intezivno dobrim plaćanjima kraljevstva. Za dobre knjige putovalo se po svetu, a najviše u Rodos i Atinu. Naučnici helenskog sveta dolazili su da uče i predaju. Plaćani su lingvisti, istoričari, astronomi, geografi, matematičari, fizičari i pesnici. U Muzeju je radilo i živelo preko 100 naučnika, koji su se bavili istraživačkim radovima, držali predavanja studentima, pisali knjige i vršili prevode dokumenata. Legende kažu da je Ptolomej II primorao jevrejske naučnike da prevedu Bibliju sa hebrejskog na grčki.

Kao i sve biblioteke i Aleksandrijska Biblioteka je bila meta napada, kradja i preprodaje.

Kada je sagradjena, sadržala je celokupno znanje staroga veka, a posle uništenja nije ostalo ni traga od nje. A u svom vrhuncu, sredinom I veka pne, biblioteka je dostigla broj od 528.000 dokumenta.