Aleksandrija – prvobitna prestonica Egipta

Upoznavanje sa Egiptom treba svakako poceti od prvobitne prestonice – Aleksandrije.

„Aleksandrija je dragulj očiglednog sjaja, devica ukrašna blistavim ukrasima. Ona osvetljuje zapad svojom slavom. Kombinuje lepote raznovrsnosti, između između Orijenta i Zapada. Tu je svako čudo prikazano da svi vide, i mogućnost da se do retkih stvari dođe.„- Tako je opisao Aleksandriju najpoznatiji arapski putnik svih vremena, Ibn Batuta, u XIV veku.

Pitanje je koliko se to promenilo?

Za početak, jedna stvar koja se nikada nece promeniti, je jedinstvena pozicija Aleksandrije. Ona je kao kapija Istoka i  Zapada. Dostupna zapadno od delte Nila,od dalekog Istoka preko Sueckog kanala, a iz Evrope samo kratkim putovanjem preko Mediterana.

Osnovana je od strane Aleksandra Velikog 331 g.p.n.e,a od malog ribarskog sela. Aleksandar Veliki, gotovo preko noći, je preobratio u prestonicu nauke, kulture i umetnosti antičkog sveta. Aleksandar je to i želeo – da to bude „megalopolis“, model velikog grada kakav još do tada nije postojao. Ulice su bile 30m široke, sto je bilo nezamislivo u to vreme.

Aleksandrija nije prirodna luka, već je napravljena kao pristup ostvu Faros, kao mestu za zbrinjavanje od bilo kakve oluje koju je Mediteran mogao poslati.

Posle rane smrti Aleksandara, koji je sahranjen u mauzoleju u Aleksandriji, njegov naslednik postao je njegov prijatelj iz detinjstva Ptolomej. U narednim godinama vladala je dinastija Ptolemeja, koji su vladajuci iz Aleksandrije, proširili vlast nad celim Egiptom. Aleksandrija je brzo postala jedan od najznačajnijih gradova helenističkog sveta.