Čudesne stvari Tutankamonove grobnice

Kompletna postavka Nacionalnog muzeja podeljena je u nekoliko zbirki: Rano doba, Memfisovo doba, Srednje carstvo, Novo carstvo, Tel-el-amarno, Doba Ramesida i Pozno doba. Svaka zbirka je svedočanstvo o jednom razdoblju egipatske nacionalne istorije, sa mnogim umetničkim i verskim osobenostima svoga vremena. Najveće interesovanje posetilaca Nacionalnog muzeja pobuđuje ostavština najpoznatijeg faraona Tutankamona. U istoriju Egipta nije ušao pobedama i širenjem carstva, jer za to nije imao ni uslova ni vremena. Vladao je od devete do devetnaeste godine. Umro je, od povreda glave, pod istorijski nerazjašnjenim okolnostima.

Početak priče se iz Nacionalnog muzeja seli u Dolinu kraljeva, nadomak Luksora, gde je otkrivena Tutankamonova grobnica i njeno nemerljivo blago, koje će naći središno mesto u muzeju.

Akteri te priče su egiptolog Hauard Karter i njegov bogati pokrovitelj lord Karnarvon. Nakon višegodišnjeg mukotrpnog istraživanja, Karteru se osmehnula sreća: 5. Novembra 1922. Godine pronašao je u steni portal označen Tutankamonovim imenom. Tri nedelje kasnije, nakon raščišćavanja prolaza dugog 10 metara od kamenih blokova, 26. Novembra mogao je da obavesti svet o spektakularnom otkriću – pronalasku izgubljene grobnice najmlađeg faraona (umro je ili je ubijen 1320. Godine pre nove ere). Otvaranje grobnice, pred egipatskim i britanskim zvaničnicima, obavljeno je tri dana kasnije.

U knjizi „Tutankamonova grobnica“ Karter opisuje atmosferu koja je prethodila trenutku istine i susreta sa istorijom: „Konačno je stigao odlučujući trenutak. Drhtavim rukama sam napravio mali otvor u gornjem desnom uglu (testovi sa svećom koristili su se kao mera predostrožnosti protiv mogućih opakih gasova), a potom sam, malo proširujući otvor, u njega stavio sveću i provirio unutra. Lord Karnarvon, gospođa Evelin (njegova ćerka) i Kalander (moj stari prijatelj) stajali su nestrpljivo pored mene da čuju presudu.

U početku nisam video ništa. Topli vazduh koji je izlazio iz odaje pretio je da ugasi sveću, ali kada su se moje oči navikle na takvu svetlost, pojedinosti iz odaje počele su polako da izranjaju iz izmaglice, čudne životinje, statue i zlato – svuda se širio sjaj zlata. Na trenutak – drugima je to verovatno izgledalo kao večnost – prosto sam zanemeo od čuđenja, a kada je lord Karnarvon, ne mogavši više da izdrži napetost, nestrpljivo upitao „Vidiš li šta?“, jedino sam uspeo da kažem: „Da, čudesne stvari“!“

Te „čudesne stvari“ danas su u središtu muzeja, jedna od njegovih najvrednijih riznica, oko koje se neprestano tiska mnoštvo znatiželjnih.

Otkrivanje Tutankamonovog blaga i ulaza u njegovu grobnicu iznedrili su mnoge legende i svojevrsnu misteriju o pratećim pojavama i sudbinama ljudi koji su kročili na to sveto mesto. U trenutku otvaranja grobnice, u Kairu je, kažu, nestalo struje. Karter i njegovi pratioci su ubrzo umrli od nepoznate (čitaj faraonske) bolesti, što se pripisuje tzv. Prokletstvu faraona zbog skrnavljenja njihovog groba. Legende se, u različitim verzijama, ispredaju i dalje uprkos objašnjenju da je priča o misterioznoj smrti nastala kao osveta nezadovoljnog novinara kome je Karter uskratio intervju o velikom pronalasku (ekskluzivno pravo izveštavanja o tom spektakularnom događaju bilo je prodato „Tajmsu“).

Pročitajte originalni članak OVDE

Tutankamonovo telo je bilo zatvoreno u tri sarkofaga: prvi od pozlaćenog drveta, drugi, takođe, od slične građe sa staklenom pastom, a treći od masivnog zlata. Na drugom sarkofagu Tutankamon je prikazan sa kraljevskim ukrasom za glavu i znamenjima boga Ozirisa, sa kojim se spaja nakon smrti. Tutankamonovi sarkofazi predstavljaju najčuvenije arheološko otkriće (načinjeni su od oko 200 kilograma zlata). Sledi beskrajan niz pronađenih predmeta, nemerljive vrednosti, raskošan izbor umetnosti i zanatstva osamnaeste dinastije, koje je Karter godinama predano popisivao. Iz tog mnoštva izdvajamo: Tutankamonovu statuu (bez ruku i nogu), kip faraona koji baca harpun, pozlaćene kovčege sa prizorima iz borbe sa Azijatima i statuama kraljevskog para, stolice i presto koje prestavljaju prefinjene primerke umetničke stolarije sa prebogatom močućnošću rasklapanja, cvetne vaze koje služe i kao lampe, kraljevske krune i bodeži s kanijom od alabastera, zlata, tirkiznih ukrasa i gvožđa koji predstavlja jedan od najranijih primeraka upotrebe ovog metala u Egiptu.[wowslider id="16"]