Mitovi i stvarnost
Moć bogova i faraona
Stari Egipćani su verovali u zagrobni život i u više bogova, za koje su gradili velelepne hramove.
Faraoni su smatrani bogovima u ljudskom obliku sa neograničenom vlašću
Narodi drevnih država poštovali su veliki broj bogova, pa se stoga njihova vera ubraja u mnogobožačke (polietizam). O verskim obredima i hramovima starali su se sveštenici. Oni su pripadali imućnijim slojevima društva, imali su znaćajniju moć i uživali veliki ugled.
Stari Egipćani su verovali u zagrobni život. Ka – kako su nazivali dušu umrlog, odlazila je u podzemni svet, a da bi mogla da prepliva reku koja je ddlila svet živih od sveta mrtvih, bilo joj je neophodno telo. Stoga su Egipćani umrle balsamovali. U grobnice su najčešće stavljali piće i hranu. Faraoni i velikodostojnici su sahranjivani u raskošnoj odeći, sa nakitom i oružjem. U grobnicu je stavljana i Knjiga mrtvih, sa magijskim formulama i molitvama koje pokojniku treba da olakšaju put na drugi svet. Kada bi dospela na drugu obalu reke, Ka je dolazila pred sud vladara podzemnog sveta – Ozirisa. Anubis je merio dušu na vagi istine: pravedni bi odlazili u raj, a grešne je proždiralo čudovište (pola lav, a pola krokodil).
Stari Egipćani su obožavali noge bogove. Vrhovni bog je bio Ra – bog sunca. Tu je još i Oziris – gospodar podzemnog sveta i njegova žena Izis. Egipćani su posebno poštovali životinje: sokola (Horus), šakala (Anubis), bika (Apis), kravu (Hator), ibisa (Tot) i ovna (Amon). Herodot o tome kaže: „Tamo se sve životinje smatraju za svetinje…“ Sve životinje su imala svoje čuvare. Ako bi neko namerno ubio neku od tih životinja, kažnjavao bi se smrtnom kaznom; a ako bi je ubio iz nehata, onda bi mu sveštenici odmeravali kaznu. Ko je namerno ili nehotice ubio ibisa ili sokola, morao je da plati glavom.
U nekim delovima starog sveta iz verskih razloga si se održavale igre ili borbe sa bikovima. Faraon se kao živi bog suprotstavljao bogu Apisu (biku), naravno, izlazeći kao pobednik.
Mit o stvaranju sveta govori o vremenu u kome je Nun, bog okeana ispustio vasionu. Kada je voda opala (povukla se), pojavio se prvi (prastari) brežuljak i na njemu stvoren bog sunca Atum. Po drugoj legendi na ostrvo je sletela guska i snela jaje, iz koga je nastao bog sunca. Atumova deca : Šu (vazduh) i Tefnut (vlažbost) stvorili su Geb-a (zemlju) i Nut (nebo). Geb i Nut su u početku bili zajedno (spojeni), dok se Šu nije postavio između njih i tako odvojio nebo i zemlju. Geb i Nut su imali četvoro dece: Ozirisa, Seta, Isis i Neftis.